Volim te kratke trenutne kada
mogu pobjeći…nekada su zaista kratki. Poput dana kada mogu za sebe ‘ukrasti’
svega nekoliko sekundi. Nekad mi je dovoljno pogled u sunčano nebo, rascvjetalo
drveće i njegov predivan osmjeh da napunim baterije. Nekad mi treba ipak malo
više vremena za sebe da se regeneriram i budem spremna za novi dan!
Obožavam Bliss od kada sam prvi
puta kročila u njega. Danas kada svi živimo užurbano i nemamo vremena za ništa,
ne želim mjesta na koja se moram navikavati. Izbora postoji dovoljno pa si taj
luksuz mogu priuštiti. Sjećam se kada sam se uspinjala do drugog kata uvučenog
haustora u Ilici 15 s očekivanjem što me čeka. Pomalo nestrpljiva u iščekivanju
hoće li biti još jedan salon kojem neću pripadati? Iako luksuzan i po uređenju
i ponudi i ponašanju cura, Bliss nije još jedan ‘hoh’ salon u koji mrzim
kročiti. Dapače, svaki puta me iznova oduševi ta genijalna atmosfera i bijeg od
stvarnost u samom centru grada. Jedina ‘mana’ je šok koji svaki puta doživim
kada izađem na cestu, jer se previše opustim.
